Primena pčelinjih proizvoda u terapiji kožnih bolesti

Koža predstavlja najveći ljudski organ. Kao i na sve druge organe, i na kožu utiču brojne bakterijske i virusne infekcije. Bolesti kože kao što su: atopijski dermatitis, akne, psorijaza pored negativnog estetskog efekta, utiču i na kvalitet života.

Upotreba pčelinjih proizvoda u lečenju poznata je još od davnih vremena, i naučnici sve više pažnje usmeravaju na dejstvo ovih proizvoda, jer je poznato da pčelinji proizvodi imaju brojna protivupalna, antikancerogena i antibakterijska svojstva.

Pčelinji proizvodi ne koriste se samo u lečenju, već imaju svoju primenu u negi kože kao sastojci kozmetičkih proizvoda. Svaki pčelinji proizvod ima svoje specifične aktivne supstance koje određuju njegovu primenu za različite probleme na koži.

Pčelinji proizvodi koji se koriste u terapiji kožnih bolesti su: med, polen, propolis, pčelinji vosak, pčelinji otrov i matična mleč.

Med

U medu se nalaze brojni hranljivi sastojci, uključujući aminokiseline, bioaktivne komponente kao što su vitamini, fenoli, flavonoidi, masne i organske kiseline. Med se koristi u prevenciji i lečenju stanja kao što su: kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, kožnih bolesti i rana koje teško zaceljuju.

Primena meda poznata je u kozmetici za regeneraciju i hidrataciju kože. Voćne kiseline u medu utiču na njegov piling efekat. Prisustvo falvonoida u medu sprečava iritaciju kože tokom boravka na suncu, dok dodavanje meda u kozmetičke preparate dovodi do poboljšanja tonusa, boje i elastičnosti kože. Med je posebno pogodan kao obloga za rane i opekotine.

Med umiruje iritacije kože, dobar je kozmetički proizvod za ispucane usne, grubu, ispucalu kožu ruku i ozebline. Zbog svog sastava med ima antibakterijsko, antifugalno, protivupalno dejstvo, a njegovom primenom postiže se i anti age efekat, pa se primenjuje kod pojave bora, u terapiji gljivičnih oboljenja, upale desni, i već navedene rane i opekotine.

Marionti i saradnici sproveli su istraživanje, koje je rađeno kod 52 pacijenta, rezovi na koži nakon operacije su prekriveni oblogom od meda. Estetski rezultati su ocenjeni nakon trećeg i šestog meseca. Širina ožiljaka bila je manja u poređenju sa konvencionalnim oblogama.

Tabela 1. Primena meda u terapiji kožnih bolesti

Polen

Polen je pčelinji proizvod u čiji sastav ulaze masne, nukleinske kiseline, nukleozidi, fenolna jedinjenja, vitamini i bioelementi, i oni značajno određuju njegova terapeutska dejstva. Polen može da se koristi u lečenju prostatitisa, akutnog i hroničnog hepatitisa, reguliše funkciju creva, pomaže u održavanju normalnih nivoa polnih hormona.

U kozmetici, polen utiče pozitivno na zaštitne mehanizme protiv starenja, suvoće kože, ultravioletnog zračenja tipa B, upala i melanogeneze. Topička mast sa polenom može da se primenjuje kod opekotina, jer polen regeneriše oštećeno tkivo. Flavonoidi i fenolne kiseline u polenu imaju antifungalna dejstva pa se polen može primenjivati kod gljivičnih oboljenja.

Zahvaljujući aktivnim sastojcima koji deluju antiinflamatorno polen može da se primenjuje u terapiji atopijskog dermatititsa. Polen pčela je aktivni sastojak u kozmetičkim proizvodima, obično u koncentraciji od 0,5–5%. Zbog visokog sadržaja vitamina C u polenu, on ulazi u sastav brojnih krema koje se primenjuju na koži koja je sklona crvenilu. Polen utiče na smanjenje lučenja sebuma, pa se koristi u preparatima za masnu kosu. Proizvodi sa polenom obogaćeni omega-3 i omega-6 kiselinama pomažu u negi atopijske, osetljive kože i kože sklone ožiljcima.

Za upotrebu polen je najbolje koristiti svež, ili zamrznut polen.

Tabela 2. Primena polena u terapiji kožnih bolesti

Propolis

Propolis je kompleksna smolasta smeša koju pčele uglavnom koriste za izgradnju svojih košnica. Sastoji se od smole, voska, polena, esencijalnih ulja i organskih jedninjenja, poput aminokiselina, fenolnih jedinjenja, flavonoida, alkohola, terpena, aromatičnih estara, aldehida, alkohola ili vitamina. Propolis ima antikancerogeno, antivirusno, antigljivično, antioksidativno i antihistaminsko dejstvo. Pospešuje zarastanje rana, ublažava oboljenja desni, koristi se u lečenju ponovljenih kandidijaza vulvovaginalnog područja, želudačnih čireva, kao i u terapiji karcinoma dojke. Propolis pozitivno deluje na imunološki, nervni, kardiovaskularni i respiratorni sistem.

Primena propolisa u kozmetici povezana je njegovim regenerativnim dejstvom na kožu, kao i to da on stimuliše proizvodnju kolagena. Zahvaljujući svom antibakterijskom dejstvu, propolis sprečava razvoj bakterija koje dovode do pojave akni, pa je samim tim delotovoran u terapiji akni. Antigljivično dejstvo propolisa utiče na to da se koristi u terapiji gljivičnih oboljenja. Hrisin, koji je flavonoid, pruža analgetski efekat i koristi se u terapiji rana. Ulazi u sastav brojnih preparata za zaštitu od sunca. Propolis posvetljuje kožu, smanjuje znakove umora i utiče na hidrataciju kože.

Afkhamizadeh i saradnici istraživali su efekte 5% masnog rastvora propolisa, kod pacijenata koji su imali rane na stopalima uzrokovane dijabetesom. Rezultati su pokazali da je nakon primene od 4 nedelje došlo do bržeg zarastanja rana kod ovih pacijenata.

Mazzarello i saradnici sproveli su istraživanje u kome su  potvrdili  da krema koja sadrži 20% propolisa, 3% ulja čajevca i 10% soka lista aloe vere uspešno eliminiše papule i gnojne bubuljice, posebno u slučaju blagih i umerenih akni.

Tabela 3. Primena propolisa u terapiji kožnih bolesti

Pčelinji vosak

Pčelinji vosak je prirodni lipid koji proizvode voskaste žlezde radilica. Ovaj proizvod sadrži preko 300 supstanci, uključujući estere masnih kiselina, ugljovodonike, masne kiseline, alkohole, flavonoide, karotenoide i proteine. Pčelinji vosak se karakteriše svojim antiseptičkim, regenerativnim i jačajućim svojstvima. U medicini se koristi za tretiranje upala zglobova, mišića i nerava.

Zbog svojih antiseptičkih i hidratantnih svojstava, pčelinji vosak skraćuje period zarastanja rana i ubrzava regeneraciju kože. U kozmetici, pčelinji vosak se koristi za pravljenje krema, losiona za telo i masti. Njegovo dodavanje u kozmetičke preparate i upotreba čini kožu čvrstom i poboljšava njeno stanje.

Pčelinji vosak je osnova za ruževe, štapiće i kreme. Zbog svog sastava, nanošenjem na kožu smanjuje gubitak vode iz kože, pa je koristan u terapiji atopijskog dermatitisa. Antibakterijsko svojstvo pčelinjeg voska (skvalen i krisin) omogućava da se koristi u terapiji rana, atopijskog dermatitisa i psorijaze. Veliki sadržaj vitamina A u vosku, utiče na regeneraciju kože nakon oštećenja.

Tabela 4. Primena voska u terapiji kožnih bolesti

Pčelinji otrov

Pčelinji otrov je toksin poznat kao apitoksin. Hemijski se sastoji od kompleksne smeše nekoliko bioaktivnih komponenti, koje uključuju peptide poput melitina, apamina, degranulacije mastocita, sekapina, tertijapina i adolapina.  Takođe, pčelinji otrov uključuje enzime poput fosfolipaze A, fosfolipaze B, hialuronidaze, kiseline fosfataze, α-glukozidaze, kiseline fosfoesteraze i dipeptidilpeptidaze.

U medicini, pčelinji otrov ima potencijalne koristi za neke bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove i reumatoidnog artritisa. Dodatno, pčelinji otrov poseduje anti-kancerogena svojstva.

Pčelinji otrov ima efekte poput antiinflamatornih, antibakterijskih, antivirusnih, antifungalnih, kao i da snažan uticaj  na kožne bolesti poput: akni, alopecije, atopijskog dermatitisa, foto-starenja, psorijaze, zarastanja rana i vitiliga.

Han i saradnici , ispitivali su terapijske efekte pčelinjeg otrova na akne, kod 12 ispitanika, od kojih je jedna grupa dobila proizvode za negu kože koji u sebi sadrže pčelinji otrov, a druga grupa je dobila proizvode bez pčelinjeg otrova, i koristili su navedene proizvode dve nedelje. Nakon dve nedelje grupa koja je koristila proizvode koji su u sebi sadržali pčelinji otrov pokazala je značajno bolje rezultate, u odnosu na grupu koja je koristila proivode bez otrova. Rezultati ukazuju da kozmetika koja u sebi sadrži pčelinji otrov može biti dobar izbor kada je u pitanju tretman akni.

Proučavani su efekti pčelinjeg otrova na alopeciju, jer trenutna terapija koja se sprovodi dovodi do brojnih nuspojava. Rezultati su pokazali da bi pčelinji otrov mogao da koristi u terapiji alopecije. Zahvaljujući sastojcima koji imaju protivupalno dejstvo može da se koristi u terapiji atopijskog dermatitisa, rana i psorijaze.

Fosfolipaza A2, komponenta koja ulazi u sastav pčelinjeg otrova, podstiče pigmentaciju kože, pa se može koristiti u terapiji vitiliga. Pčelinji otrov ulazi u sastav proizvoda koji imaju anti age efekat i koji dovode do smanjenja dubine, ukupne površine i broja bora. Istraživanja ukazuju da pčelinji otrov ima antikancerogeno dejstvo, i da bi mogao da se koristi u terapiji melanoma, ali još uvek ne postoje sigurni dokazi o njegovoj primeni kada je u pitanju melanom.

Tabela br. 5 Uticaj pčelinjeg otrova na kožne bolesti

Matična mleč

Matični mleč je proizvod sekretornih žlezda pčela radilica koji pruža hranu matici i larvama tokom prvih dana života. U matičnom mleču se nalazi preko 200 hemijskih supstanci, uključujući esencijalne aminokiseline, enzime, peptide, lipide, ugljene hidrate, bioelemente, organske kiseline, nukleinske kiseline, hormone, vitamine, enzime i nukleotide. Matični mleč ima antimikrobna, antioksidativna,  antiinflamatorna, antikancerogena , neuroprotektivna i hipoholesterolemična dejstva.

U dermatološkom i kozmetičkom kontekstu, matična mleč utiče na brzi proces zarastanja rana i stimuliše proizvodnju kolagena . Takođe ima blagotvoran efekat na kožu, kosu i nokte podržavajući proizvodnju kolagenskih vlakana i regulišući sekretorne funkcije lojnih žlezda.

Matična mleč ima snažno antimikrobno dejstvo na kožu, što je već primetno pri koncentraciji od 20%. Efikasana je u tretiranju rana i uspešno se koristi u kozmetici za negu problematične kože. Matična mleč je sastojak preparata koji normalizuju lučenje sebuma, za kožu sklonoj seboreji i aknama. Matična mleč je visoka hidratantna, pa njenim nanošenjem na kožu, povećava se hidratacija i smanjuju bore.

Tabela br. 6 Uticaj matičnog mleča na kožne bolesti

Literatura:

1. Dumitru, C., Neacsu, I., Grumezescu, A., & Andronescu, E. (2022). Bee-derived products: chemical composition and applications in skin tissue engineering. Pharmaceutics, 14(4), 750.

2. Dundurs, J., & Krivenko, V. (2020). To Be or not to Be? Apitherapy: Benefits and Adverse Reactions in Medicine. Rīgas Stradiņa universitāte.

3. Testa, R., Asciuto, A., Schifani, G., Schimmenti, E., & Migliore, G. (2019). Quality Determinants and Effect of Therapeutic Properties in Honey Consumption. An Exploratory Study on Italian Consumers. Agriculture, 9, 174.

4. Bilsel, Y., Bugra, D., Yamaner, S., Bulut, T., Cevikbas, U., & Turkoglu, U. (2002). Could Honey Have a Place in Colitis Therapy? Effects of Honey, Prednisolone, and Disulfiram on Inflammation, Nitric Oxide, and Free Radical Formation. Dig Surg, 19, 306–312.

5. Kurek-Górecka, A., Górecki, M., Rzepecka-Stojko, A., Balwierz, R., & Stojko, J. (2020). Bee products dermatology and skin care. Molecules, 25(3), 556.

6. Martinotti, S., Laforenza, U., Patrone, M., Moccia, F., & Ranzato, E. (2019). Honey-Mediated Wound Healing: H2O2 Entry through AQP3 Determines Extracellular Ca2+ Influx. International Journal of Molecular Sciences, 20, 764.

7. Abdelnour, S. A., Abd El-Hack, M. E., Alagawany, M., Farag, M. R., & Elnesr, S. S. (2019). Beneficial Impacts of Bee Pollen in Animal Production, Reproduction and Health. J Anim Physiol Anim Nutr, 103, 477–484.

8. Nascimento, A., & Luz, G. E., Jr. (2018). Bee Pollen Properties: Uses and Potential Pharmacological Applications - a Review. J Anal Pharm Res, 7, 513–515.

9. Kowacz, M., & Pollack, G. H. (2020). Propolis-Induced Exclusion of Colloids: Possible New Mechanism of Biological Action. Colloid Interface Sci Commun, 38.

10. Sawicka, D., & Borawska, M. H. (2013). The use of propolis in skin diseases. Dermatology and Esthetic, 1, 13–17.

11. Afkhamizadeh, M., Aboutorabi, R., Ravari, H., Fathi Najafi, M., Ataei Azimi, S., Javadian Langaroodi, A., ... Sahebkar, A. (2018). Topical propolis improves wound healing in diabetic foot ulcer patients: A randomized controlled trial. Natural Product Research, 32, 2096–2099.

12. Mazzarello, V., Donadu, M. G., Ferrari, M., Piga, G., Usai, D., Zanetti, S., & Sotgiu, M. A. (2018). Treatment of acne with a combination of propolis, tea tree oil, and Aloe vera compared to erythromycin cream: two double-blind investigations. Clinical Pharmacology, 10, 175-181.

13. Svečnjak, L., Chesson, L. A., Gallina, A., Maia, M., Martinello, M., Mutinelli, F., Muz, M. N., Nunes, F. M., Saucy, F., Tipple, B. J., i sar. (2019). Standard Methods for Apis Mellifera Beeswax Research. J Apic Res, 58, 1–108.

14. Kasparaviciene, G., Savickas, A., Kalveniene, Z., Velziene, S., Kubiliene, L., & Bernatoniene, J. (2016). Evaluation of Beeswax Influence on Physical Properties of Lipstick Using Instrumental and Sensory Methods. Evid Based Complement Altern Med.

15. Kędzia, B., & Hołderna-Kędzia, E. (2014). The use of beeswax in medicine. Pasieka, 3. 

16. Azam, M. N., Ahmed, M. N., Biswas, S., Ara, N., Rahman, M. M., Hirashima, A., et al. (2018). A review on bioactivities of honey bee venom. Annual Research & Review in Biology, 1-3.

17. El-Wahed AAA, Khalifa SAM, Elashal MH, Musharraf SG, Saeed A, Khatib A, Tahir HE, Zou X, Naggar YA, Mehmood A, i sar. Cosmetic Applications of Bee Venom. Toxins. 2021;13:810.

18. Park, S., Erdogan, S., Hwang, D., Hwang, S., Han, E. H., & Lim, Y. H. (2016). Bee venom promotes hair growth in association with inhibiting 5α-reductase expression. Biological and Pharmaceutical Bulletin, 39(6), 1060-1068.

19. You, C. E., Moon, S. H., Lee, K. H., Kim, K. H., Park, C. W., Seo, S. J., & Cho, S. H. (2016). Effects of emollient containing bee venom on atopic dermatitis: A double-blinded, randomized, base-controlled, multicenter study of 136 patients. Annals of Dermatology, 28, 593–599.

20. Soman, N. R., Baldwin, S. L., Hu, G., Marsh, J. N., Lanza, G. M., Heuser, J. E., Arbeit, J. M., Wickline, S. A., & Schlesinger, P. H. (2009). Molecularly targeted nanocarriers deliver the cytolytic peptide melittin specifically to tumor cells in mice, reducing tumor growth. Journal of Clinical Investigation, 119, 2830–2842.

21. Dębek, K., Kalinowski, M., Mastalerczyk, A., Dąbrowski, J., & Boguszewska-Czubara, A. (2021). Zastosowanie Kukurbitacyny B w Terapii Nowotworów. In: Wybrane Zagadnienia z Zakresu Produkcji Surowców, Żywności i Kosmetyków, str. 30–36. Lublin, Poland: Wydawnictwo Uniwersytetu Przyrodniczego w Lublinie.

22. Kowalczuk, I., Gębski, J., Stangierska, D., & Szymańska, A. (2023). Determinants of Honey and Other Bee Products Use for Culinary, Cosmetic, and Medical Purposes. Nutrients, 15, 737.